Stalno pričamo o tome kako da se negujemo, šta je dobro, a šta ne za našu kožu – a znamo li uopšte nešto o koži? Kao naš najveći organ, koža ima barijernu funkciju i štiti organizam od spoljašnjih dejstava. Važna je za naše zdravlje i da se dobro osećamo. Učestvuje u termoregulaciji. Štiti nas od bakterija i virusa. Daje nam osećaj dodira, bola. Čini jednu šestinu naše telesne težine.
Struktura kože je kompleksna. Koža se sastoji od epidermisa, dermisa i potkožnog tkiva-hipodermisa.
Epidermis je spoljašnji sloj kože. Sastoji se od ćelija keratinocita koje se ređaju kao cigle kada pravimo zid. Nastaju od stem ćelija iz najdubljih delova kože i postepeno putuju prema površini. U toku tog procesa, koji se naziva keratinizacija, one stiču sve specifičnosti kožnih ćelija. Ćelije na površini kože su stare i spremne za odlubljivanje, odvajanje od kože.
Epidermis je odgovoran za refleksiju svetlosti sa kože i zbog toga čini kožu blistavom. Ukoliko u epidermisu nema dovoljno vode, otežava se njihovo odlubljivanje, pa se one talože i stvaraju grubu i hrapavu kožu. Većina kozmoceutika deluje upravo u ovom sloju i ne prodire dublje.
Dermis je središnji deo kože. U sebi sadrži specifične ćelije fibroblaste koje prave kolagen, elastin, hijaluron i heparan-sulfat koji imaju ključnu ulogu u izgledu i zdravlju kože. Kako koža stari, broj aktivnih fibroblasta se smanjuje, a preostali postaju usporeni, lenji. Tako se i stvaranje ovih supstanci, važnih za zdravlje kože, smanjuje. Koža se istanjuje, postaje osetljiva, javljaju se linije i prve bore, opuštenost… Retinol je sastojak u preparatima koji dospeva do ovog sloja kože i hormoni kao estrogen lako dopiru do ovog sloja. Hijaluronska kiselina, peptidi, stem ćelije ne dospevaju iz krema do ovog sloja i zbog toga je preporuka ubrizgavati ih medicinskim tehnikama kao što je mezoterapija ili kanilom.
Hipodermis je sloj ispod dermisa. Ovaj najdublji deo kože je potkožna mast. Suviše je duboko da bi bilo koji prepati dospeli do njega.
Pročitajte i ovo: Šta je to osetljiva koža?
Za mladalački izgled i svežinu odgovoran je kolagen. Postoji više različitih tipova – u koži su najzastupljeniji kolagen 1 i kolagen 3, važni za čvrstinu i strukturu kože. Da bi ćelija fibroblast pravila kolagen – potreban je vitamin C. Kliničke studije su dokazale da retinoidi utiču na produkciju kolagena. Oni povećavaju sintezu novog i blokirajući enzim kolagenazu i smanjuju razgradnju postojećeg. Glikolna kiselina, takođe, stimuliše fibroblast.
Oralni kolagen nema dokaza da deluje na kožu, niti se u njoj nalazi kada se pije.
Dermatološke procedure koje uvećavaju stvaranje kolagena su injektovani dermalni hijaluronski fileri, ali najviše laseri i laserske svetlosti. U moru kineskih aparata koji ne deluju potrebno je izabrati ordinaciju da bi se koristio medicinski laser koji ima te efekte.
Elastin je važna komponenta za elastičnost kože. Kada se nivo elastina u koži smanji, nastaje opuštena koža koja visi. Odmah nakon puberteta stvaramo ga sve manje. Za razliku od kolagena produkciju elastina je veoma teško stimulisati. Savetuje se zaštita od sunca i preparati antioksidanti i loklno i sistemski.
Hijaluronska kiselina je vrsta šećera koja ima mogučnost da jedan njen molekul vezuje 1000 molekula vode. To daje volumen koži. Kozmoceutici koji je povećavaju su glikolna kiselina, glukozamin. Postoji problem sa prodiranjem hijaluronske kiseline u kožu jer je molekul prevelik. Koriste se lizomalni nosači da se unese dublje.
Oralni glukozamini povećavaju HA u zglobovima kao i u koži. Dermatološke procedure koje uvećavaju HA u koži su aplikacija dermalnih filera. Tu je potrebno obratiti pažnju na kvalitet samih filera (Restylane bih nabrojala kao prvi, Belotero, Teosyal, Juvederm).
Heparan sulfat koji pomaže faktoru rasta da dostigne cilj u fibroblastu i stimuliše ga da napravi kolagen. Postoje novi dokazi o blagotvornom dejstvu na kožu.
NMF (natural moisturizing factor) se primarno sastoji od aminokiselina i nalazi gornjim slojevima epidermisa. Unutar je ćelija i pomaže da one zadrže vodu. Ukoliko ga nema dovoljno, koža će dehidrirati, postati gruba i hrapava – naročito ukoliko se sebum, masnoća kože, ne luči dovoljno.
Struktura kože je komplikovana i najbolje je da brigu o njoj poverite svom dermatologu jer ko će bolje da poznaje kožu?