Časopis “Estetika Hirurgija & Kozmetika”
Broj 47 * Godina XII

“Poput cunamija!”, tako su neki od naučnika koji se bave menopauzom opisali ovaj period u životu žene, kada estrogen počne naglo da opada. Koža je, kao najveći organ našeg tela, na udaru ovog “cunamija”, pa pročitajte šta možete da uradite da je pripremite i ublažite naglu pojavu znakova starenja koji stižu sa menopauzom.

Piše dr Dragana Kablar, spec. dermatologije

Početkom devedesetih godina prošlog veka, broj žena u menopauzi je bio oko pola milijarde, a procenjuje se da će ih do 2030. biti više od milijardu i dvesta miliona. Ubrzani porast ove populacije nameće potrebu za novim saznanjima kojima će se brojni zdravstveni problemi karakteristični za menopauzu prevenirati i efikasnije lečiti. Time se omogućava bolji kvalitet života žena koje, zbog produženog životnog veka, trećinu života provedu u postmenopauzi. Menopauza je starosni prestanak menstrualnog krvarenja koji se javlja godinu dana od poslednje menstruacije i označava završetak reproduktivnog doba žene. U Evropi, prosečna starost žena koje ulaze u menopauzu je oko 51. godine. Prerana je ona menopauza koja nastupi pre četrdesete godine. Naša zemlja je, nažalost, u odnosu na ukupan broj stanovnika, prva u Evropi po prevremenoj menopauzi. Nemoguće je predvideti kada će menopauza nastupiti, ali se zna da kod žena koje su ranije dobile prvu menstruaciju, koje su pušači i nisu rađale, menopauza nastaje ranije. Menopauza nosi sa sobom čitav niz problema: prestankom funkcije jajnika dolazi do drastičnog pada nivoa hormona, u prvom redu estrogena, i posledice toga osećaju se u čitavom organizmu. S obzirom na široku rasprostranjenost estrogenskih receptora u svim tkivima, pa i u koži, njegov nagli gubitak ima tako snažan uticaj da su ga neki autori koji se bave menopauzom nazvali “cunami”. Sigurna sam da bi se mnoge žene složile sa ovim opisom!

ŠTA SE DEŠAVA SA KOŽOM U MENOPAUZI?

Koža kao najveći organ trpi velike promene prilikom ulaska u menopauzu, vezane za gubitak estrogena, a one se vide u strukturi i funkcijama kože. Promene u strukturi kože ogledaju se kroz njeno istanjivanje, suvoću, pojavu bora, smanjenje elastičnosti i opuštanje, pojavu fleka i nehomogene pigmentacije, proređivanje kose.

Svake postmenopauzalne godine debljina kože opada za 1,13%.

Funkcionalne promene ogledaju se pre svega u slabljenju barijerne funkcije kože, koja nas štiti od negativnih spoljnjih uticaja. Značajno je smanjena i sposobnost zarastanja rana, oslabljen je imunološki odgovor u koži, što može da rezultira čitavim spektrom oboljenja među kojima su i autoimune bolesti. Zatim, smanjena je i njena sposobnost termoregulacije, pa se mogu javiti tzv. talasi vrućine. Ispostavilo se i da je estrogen prirodni antioksidans koji štiti kožu od UV zračenja, pa je otpornost kože na sunce smanjena, a oksidativni stres se pogoršava. Ovo je razlog i što se preporučuje redovan pregled i samopregled kože radi ranog otkivanja potencijalnih prekancerogenih promena. U najranijoj fazi menopauze, prvih pet godina, količina kolagena kao glavnog potpornog činioca strukture kože, smanjuje se za 30%, a potom nastavlja da opada po stopi od 2% godišnje.

U prvih pet godina menopauze izgubimo gotovo trećinu kolagena u koži.

Degenerativne promene se dešavaju i na elastičnim vlaknima. Smanjuje se debljina i epiderma i derma. U dermu se redukuje stvaranje glikozaminoglikana, među kojima je i hijaluronska kiselina, što, uz smanjenu barijernu funkciju kože, narušava njenu sposobnost da zadrži vlagu – pa nestaju njena svežina, jedrost i gipkost.

Žene uglavnom kažu da im koža postaje suvlja u menopauzi, bez obzira na to kakvu su kožu imale pre menopauze. Ta suvoća može biti toliko izražena da dovede i do ekcema. Poseban segment promena koji ima efekt na zdravlje, ali i izgled žena, jeste nakupljanje i preraspoređivanje masnog tkiva u centralnom delu tela. U zoni stomaka nakuplja se mast, i to ne samo potkožno masno tkivo, nego i ono visceralno koje se nalazi oko organa, a ono može biti izvor inflamacije i stvoriti brojne zdravstvene probleme.

U menopauzi se masno tkivo eliminiše mnogo teže vežbama i dijetom nego u reproduktivnom životnom dobu, upravo zato što ga u prvih nekoliko godina organizam grčevito čuva, jer se upravo u njemu dešava stvaranje te male preostale količine estrogena koji je ženama potreban.

NADOKNADA HORMONA I NJEN UTICAJ NA KOŽU

Blagovremeno uključivanje hormonske supstitucione terapije, kod žena koje imaju naglašene menopauzalne simptome (valunzi, nesanica, kognitivne smetnje, razdražljivost, depresija, oscilacije krvnog pritiska, lupanje srca) sprečava propadanje kožnih struktura i dovodi do poboljšanja stanja kože. Još uvek se, međutim, ne preporučuje hormonska supstituciona terapija kao samostalni tretman menopauzalnog starenja kože.

Kao alternativa hormonskoj supstitucionoj terapiji, istražuju se selektivni modulatori estrogenskih receptora (SERMs). Oni imaju ili estrogenske ili antiestrogenske efekte, koji su tkivno specifični. Tako u koštanom tkivu deluju slično estrogenu i doprinose očuvanju koštane mase, dok u materici i dojkama blokiraju neželjene efekte estrogena. Lek iz ove grupe, raloksifen, koji se koristi u prevenciji i lečenju postmenopauzalne osteoporoze, u novijim studijama pokazao je snažan stimulativni efekat na humane fibroblaste kože i sintezu kolagena. Ostaje izazov za istraživače da u skorijoj budućnosti razviju nova jedinjenja iz ove grupe koja će moći efektivno da tretiraju posledice hormonskog starenja kože.

DA LI FITOESTROGENI POMAŽU?

Fitoestrogeni su supstance biljnog porekla strukturno slične estrogenima, koje imaju sposobnost da se vežu za estrogenske receptore na kojima ispoljavaju i stimulativno, ali i delimično blokirajuće delovanje. Izoflavoni soje (genistein, daidzein) deluju preventivno na fotostarenje, povećavaju sintezu hijaluronske kiseline i mogu da pomognu poboljšanju strukturalnih promena u koži (smanjenje bora, povećanje elastičnosti i hidratacije). Potencijalni neželjeni efekti primene fitoestrogena još uvek nisu dovoljno istraženi.

ŠTA PAD ESTROGENA RADI KOŽI?

DRAMATIČNO SMANJENJE KOLAGENA
– istanjivanje kože i pojava bora

SMANJENJE HIJALURONSKE KISELINE
– gubitak jedrosti i svežine

SLABLJENJE BARIJERNE FUNKCIJE
– suvoća i gubitak vlage, preosetljivost

SLABLJENJE ELASTIČNIH VLAKANA
– opuštanje kože

SLABIJA OTPORNOST NA UV ZRAKE
– ubrzano fotostarenje.

TOPIKALNA PRIMENA ESTROGENA

Topikalna primena estrogena ima odlične rezultate na popravljanje stanja kože, a za sada se primenjuje na sluzokoži genitalnih organa kako bi se lečila atrofija i suvoća. Još uvek nemamo razvijene ove kreme za kožu lica. Topikalne kreme na bazi estrogena aplikovane na ograničene površine kože u dosadašnjim studijama pokazale su se bezbednim, bez značajne sistemske resorpcije.